Kritička radionica – naznačajniji deo kurseva fotografije Fabrike Fotografa

Kritička radionica Fabrike fotografa

Odakle uopšte kritička radionica? Kako je nastala i odakle ideja?

Polazna ideja „kritička radionica“ kao deo metodologije učenja fotografije, nije izum Fabrike Fotografa, već je to prinicip po kome je Aleksandra Popović Petković, osnivač Fabrike, učila fotografiju na fakultetu.

Smatrajući kritičke radionice, po svom iskustvu, najdragocenijm delom u postupku napredovanja učenja fotografije, sa otvaranjem svoje škole fotografije, ovu ideju je prenela u metodologiju kojom uči svoje polaznike.

Od analogne do digitalne fotografije

Aleksandra je 4 godine studirala fotografiju, prve dve godine su bile posvećene učenju crno-bele fotografije, a druge dve fotografiji u boji. Za jedan semestar je dobijala 12 filmova koje je morala da „ispuca“ (u pitanju je početak 2000-ih godina i još uvek je bio aktuelan period kada je analogna fotografija bila dominantna).

Kritičke radionice je imala jednom nedeljno. Obaveza je bila da do svake kritičke „ispuca“ jedan film, razvije fotografije sa tog filma (što je podrazumevalo rad u laboratoriji, razvijanje filma, izradu fotografija) i na kritičku radionicu donese izrađene fotografijije – na papiru dimenzija 20x30cm.

Fotografije bi postavila na panel pred profesorom i ostalim kolegama sa klase, prezentovala šta je želela da prikaže, a zatim bi je profesor „kritikovao“ uz neizostavnu diskusiju ostalih kolega. Isto tako je učestvovala u diskusiji o fotografijama drugih kolega.

Tako je to izgledalo pre više od 20 godina. Jedan spor proces učenja fotografije koji je imao svoje prednosti, ali i dosta nedostataka iz današnje perspektive, a jedan od njih je bio taj da je proces učenja fotografije, da tako kažemo, trajao večno i bio dosta skup.

Evolucija kritičke radionice u Fabrici Fotografa

Preuzetu polaznu ideju – Kritika kao neizostavan deo procesa učenja fotografije, konstantno smo unapređivali kako je naša Fabrika rasla, uz redovno osluškivanje potreba i sugestija polaznika. 

Kada je 2013. godine osnovana Fabrika, digitalna fotografija je već bila rasprostranjena, tako da za kritičke radionice nismo morali da izrađujemo fotografije, već smo ih prikazivali na ekranu računara.

Polaznici bi se okupili oko Aleksandre, i listajući fotografije su ih zajedno analizirali kritilkovali i razgovarali šta treba da se uradi da bi fotografija bila bolja.

Nakon nekog vremena smo uveli projektor. Okupili bismo se u učionici, ugasili svetla i u mraku gledali fotografije na platnu, a nekada i na belom zidu.

Nije bilo idealno, leti je dan bivao duži pa smo morali da se dovijamo kako da dovoljno zamračimo prostoriju da možemo da održimo kritičku radionicu. Ali i taj mrak je imao neke svoje čari i dozu romantike, i svakako je bilo bolje nego gledanje fotografija na malom ekranu laptopa.

Zatim je usledio televizor sa veeeelikim ekranom. Priključili bismo računar na TV i na njemu prikazivali fotografije. Osim što smo mogli da držimo upaljeno svetlo u učionici, konačno smo umesto ispranih boja mogli da vidimo jasne fotografije sa realnim bojama.

Bilo je to pravo otkrovenje za nas i iz časa u čas bismo još više radovali novim fotografijama koje će nam doneti naši polaznici.

Naravno, ovo se odrazilo i na kvalitet kritičkih radionica jer je svaka greška na fotografijama mogla lakše da se uoči, pa su polaznici dobijali detaljniju, da ne kažemo oštriju „kritiku“.

Svima nam je poznato, da je sredinom marta 2020. proglašeno je vanredno stanje zbog korone, pa smo bili primorani da privremeno obustavimo sve kurseve i zaključamo našu Fabriku. Kada je prošao prvi šok pratili smo razvoj situacije, uvođenje i pooštravanje mera, ograničavanje broja ljudi u zatvorenim prostorijama…

Počeli smo da razmišljamo – kako ćemo da održavamo kritičke? Bez njih ceo koncept naših kurseva gubi smisao, a situacija je bila takva da se normalizacija stanja nije ni nazirala.

Odustajanje nije bila opcija, pa smo krenuli da tražimo rešenje.  

Krenuli smo da istražujemo mogućnosti online platformi za konferencijske pozive kao moguću alternativu.

Spontano tih dana,počeli su da nam se pojedinačno javljaju naši Fabrikanti. Slali su nam fotografije koje su fotkali svakodnevno dok smo bili zaključani. Rešili smo da im zadamo zadatak da kroz fotografije pokažu svoj doživljaj samoizolacije i zakazali prvu kritičku radionicu, i to preko Zoom-a.

Fabrikantima, čiji su kursevi u tom trenutku bili „zamrznuti“ je dobro došla ova inicijativa da održe formu sa fotoaparatima, ali i da podele svoje emocije i osećanja sa drugim ljudima sličnih interesovanja i razonode se u tim beskrajno dugim danima kada smo bili zaključani.

Deo našeg tima je bio posvećen kritikovanju fotografija (dobar deo ovih fotografija je kasnije bio izložen u okviru izložbe „Samoizolacija“ u Parobrodu), a drugi deo tima je bio posvećen podršci Fabrikantima (kako da instaliraju Zoom, kako da se priključe, kako da pošalju fotografije…) .

Kroz taj proces, razvijao se i novi koncept održavanja kritičkih radionica.

Ponovo radi Fabrika!

Maja 2020, kada je ukinuto vanredno stanje, ponovo smo krenuli sa održavanjem kurseva – nastavili smo sa grupama koje su započele kurseve pre zatvaranja i otvorili upis za nove grupe polaznika.

Uz jednu izmenu, u odnosu na to kako smo radili pre, jer su se sada kritičke radionice održavale online!

U prvi mah smo naišli na otpor jednog dela polaznika, ali smo to dočekali spremni – pripremili smo uputstva za Zoom i slanje fotografija za kritičku radionicu i svakom polazniku ponudili pomoć i podršku da prevaziđu ove tehničke „novotarije“ kako bi mogli da se posvete učenju fotografije.

Shvatili smo koliko je važno da našim polaznicima pomognemo da prevaziđu ove prepreke i tehnička podrška je nešto i dan danas obećavamo i pružamo našim polaznicima.

Da li je stari način održavanja kritičkih radionica bolji od online kritičkih?

Posle dve godine održavanja online kritičkih radionica uspeli smo da pronađemo ukupno jednu manu ovakvog načina – posle završetka časa grupa ne može da se preseli u obližnji kafić i nastavi druženje.

Sa druge strane, prednosti online kritičkih radionica su daleko brojnije i doprinele su da kursevi fotografije budu bolji i efikasniji.

Pre svega, polaznicima ovakav vid organizacije stvara daleko manje stresa. Uživo dolazak na kritičku radionicu je značio dolazak na lokaciju u zakazano vreme za sve polaznike, gubljenje vremena u prevozu i muka sa traženjem parkinga u centru grada, prilagođavanje ove obaveze svakodnevnim životnim izazovima…

Zatim večita dilema iz nedelje u nedelju, da li ćeš stići, ili ipak nećeš uspeti ove nedelje na kritičku, pa preskočiš jednu kritičku radionicu i pokušavaš da je nadoknadiš nekako, da probaš da održiš tempo sa grupom…

Nadoknada je bila moguća individualno, što bi opet podrazumevalo da moraš da dođeš u grad i potrošiš vreme i živce, a u tom slučaju bi ti falilo da vidiš primere i greške drugih polaznika i naučiš nešto i na taj način.

Sa druge stane, svaku online kritičku radionicu snimimo, pa u situacijama kada ne možeš da se uključiš uživo možeš poslati fotografije i čuti komentare kasnije na snimku.

Ili jednostavno želiš da je još jednom pogledaš u vreme koje ti odgovara i „utvrdiš gradivo“. Na ovaj način je u potpunosti eleminisan problem oko nadoknade eventualno propuštenog časa sa kojim su se polaznici susretali ranije.

Čak smo imali smo polaznike koji se tokom kursa nijednom nisu uključili na Zoom kritičku uživo jer im se poklapala sa drugim obavezama, a opet su uspevali da završe kurs. Kako?

Polaznik dođe na praktičan čas, uradi zadatak i napravi fotografije, pa ih pošalje za kritičku. Na času pregledamo i njegove fotografije, izanaliziramo sa fotografijama prisutnih polaznika i damo povratne informacije. Zatim on pogleda snimak kritičke radionice u terminu koji mu odgovara, primeni sugestije i postigne željeni cilj.

Šta je zapravo kritička radionica i zašto je ona toliko važna za proces učenja fotografije?

Na kritičkim radionicama u Fabrici Fotografa ne anliziramo „dobre primere“ koje smo unapred pripremili za taj čas, već fotografije koje ti i tvoje kolege iz grupe napravite fotografišući po istom zadatku, na bazi istih smernica, sugestija, saveta.

Ovo je važno jer kroz analizu baš tvojih fotografija možemo da te posavetujemo šta tačno treba da popraviš i damo ti smernice kako to da uradiš. Pored toga, ne dajemo ti šablon po kome treba da radiš i kopiraš druge, već te podstičemo na kreativnost i pomažemo ti da izgradiš svoj stil.

Na kritičkim radionicama analiziramo šta je dobro na fotografiji, šta nije dobro i kako da se to što nije dobro ispravi da bi se sledeći put dobila bolja fotografija.

Sama reč „kritika“ možda zvuči rogobatno, ali u pitanju je konstruktivna kritika koja ti pomaže da uvidiš gde grešiš i koja te navede te da praviš bolje fotografije!

Prihvatanje kritike od tebe kao polaznika kursa je takođe jako važno.

Polazncima uvek savetujemo da sujetu spuste na minimum i da shvate da je svaka kritika upućena njima krajnje dobronamerna.

Nekada je možda teško prihvatiti da neko kaže da tvoje fotografije nisu dobre, ali ako bolje razmisliš – nedovoljno dobre fotografije su glavni razlog da neko i počne da istražuje načine kako da nauči da pravi dobre fotografije, pa i uzme u razmatranje mogućnost da to učini kroz kurs fotografije.

Po pravilu kritičke radionice vremenom postanu i zabavne, a često se desi da nam naši Fabrikanti kažu da im nedostaju kada završe kurs.

Suma sumarum, doživljaji kritičke radionice mogu da budu različiti, ali jedno je sigurno – ona je najvredniji i najznačajiniji deo naših kurseva fotografije.

PROČITAJ VIŠE

Može da ti bude interesantan i članak:

6 NAJČEŠĆIH PREDRASUDA O UČENJU FOTOGRAFIJE PUTEM ONLINE KURSA

U ovom članku smo želelo da kroz argumente ohrabrimo i druge ljubitelje fotografije, koji su rezervisani prema učenju fotografije na ovaj način, da se upuste u online foto avanturu.

Objavljeno: 28/03/2022