Made in fabrika fotografa X: Pula

Katalog izložbe

Okreneš se – i prođe decenija. Kad pre! Naša Fabrika Fotografa slavi deseti rođendan!
 
Kao i prethodnih godina, i ove ćemo rođendan proslaviti nizom izložbi fotografija na kojima ćemo predstaviti radove naših polaznika.
 
Odavno u Fabrici ne pričamo samo o umeću sa foto aparatom. Pričamo i o umeću da se ta veština upotrebi da se napravi nešto više – da se fotografijom prikaže emocija, prenese energija trenutka, ispriča priča. 
 
Ovogodišnju rođendansku proslavu počinjemo izložbom fotografija u Puli, i na njoj ćemo pokazati dva projekta na kojima smo radili sa našim polaznicima – “Ja sam žena. Moje ljudsko pravo je…” i “Porodična dokumentarna fotografija”.  Fotografije predstavljene u okviru ova dva projekta su radovi učenika naše škole, koji su sa nama prvo savladali foto-aparat, a zatim nastavili sa nama svoje istraživanje sveta fotografije.
 
Izložba je otvorena 22.09.2023. u “Srpskom Kulturnom Centru u Istri”, a posetioci će moći da je vide do 28.09.2023.

Porodična dokumentarna fotografija

Projekat “Porodična dokumentarna fotografija” je nastao kao krajnji rezultat Masterclass-a koji je našim članovima vodila Ivana Alerić iz Zagreba, renomirani porodični fotograf za područje Balkana.

U eri kada društvene mreže nameću imperativ bajkovitih i savršenih porodičnih fotografija hteli smo da oživimo neke drugačije vrednosti – da fotografija bude medij koji će zabeležiti porodične trenutke i emocije onako kako su se zaista desili.

Snažna emocija je zajednički činilac svih fotografija u ovom projektu, bez obzira što su autori zabeležili porodične trenutke porodica širom sveta – u Švedskoj, Hrvatskoj, Srbiji, na Novom Zelandu…

Ana Sremčević

Porodična dokumentarna fotografija: Ana Sremčević

Anđelka Šikilić

Porodična dokumentarna fotografija: Anđelka Sikilić

Andrijana Ružanović

Porodična dokumentarna fotografija: Andrijana Ružanović

Biljana Tasić

Porodična dokumentarna fotografija: Biljana Tasić

Milica Simurdić

Porodična dokumentarna fotografija: Milica Simurdić

Vera Petrović

Porodična dokumentarna fotografija: Vera Petrović

Vesna Ružić

Porodična dokumentarna fotografija: Vesna Ružić

Ja sam žena. Moje ljudsko pravo je...

U projektu “Ja sa žena. Moje ljudsko pravo je…” devet autora je kroz fotografiju kao medij predstavilo svoje viđenje diskriminacije nad ženama, inspirisano ličnim ili iskustvima ljudi iz svog neposrednog okruženja.

Marija Mlađen

“Čestitaj joj njeno dete i reci joj da je dobila otkaz.”

Psihičko i fizičko stanje žene tri dana nakon izlaska iz porodilišta, kojoj na ovakav način saopštavaju da je dobila otkaz.

Siniša Dejanović

Sara

“Ja sam žena. Moje ljudsko pravo je da se ponašam, govorim i živim u skladu sa svojim rodnim identitetom, a ne prema očekivanjima opsesivnog društva koje zahteva da mu se prilagođavam. Imam pravo na bezbednost, dostojanstvo i ostvarivanje sopstvenih potencijala koji su u skladu sa mojim autentičnim načinom života.”

Aleksandra Milunov

Ja sam žena. Moje ljudsko pravo je DA SE RODIM.

Prekid trudnoće je u mnogim državama strogo zabranjena praksa, dok je u drugim, pravo na abortus, odnedavno dovedeno u pitanje. Međutim, i u zemljama u kojima je abortus legalizovan, patrijarhat je ponekad toliko dominantan da su žene prisiljene na prekid trudnoće kada se sazna da je plod ženskog pola. Ovim ženama pravo na abortus pruža samo iluziju izbora, dok u društvu i dalje postoji narativ da je jedan pol vredniji od drugog.

Jelena Despić

Nasilje na internetu ostavlja stvarne posledice.

Sanja Kapetanović

Imam pravo da budem uspešna

Uspešna žena, sa odličnim primanjima, poštovana u krugovima svojih kolega, ali sve se to ruši kada se vrati kući gde je čeka psihičko nasilje od strane supruga. Ostaje joj da sama u svojoj sobi vodi svoje borbe. Da li može tome da se odupre, kako bi uopšte mogla da dokaže psihičko nasilje koje trpi, koje će posledice imati na karijeru, samo su neka od pitanja.

Ivana Nikolić

Ćuti i trpi, sama si birala.

Ćuti, gde ćeš sama sa tri deteta? Ko će primiti raspuštenicu? Pa šta ako te malo udari? Sama si birala. Jesi videla Milku Perinu? Eno, pokondirila se, umislila da je nešto bitno, napustila Peru samo zato što ju je udario par puta i sad nema gde. Otac joj je rekao “U moju kuću da se ne vraćaš”. Sramota je to. Šta će selo reći? Ćuti i trpi. Bitno je da imaš posao, šta ima veze što ti se šef nabacuje? Nema veze što ti šalje eksplicitne poruke, tako se on šali, bitno da imaš gde da radiš. Znaš kako je teško naći posao danas? Kriza je, ćuti i trpi. Znate, vi ste dobra kandidatkinja za posao, ali nemate još uvek decu, ne možemo da vas zaposlimo jer ćete brzo zatrudneti, pa otići na porodiljsko bolovanje i ko će onda da radi? Ćuti i trpi. Nema veze što radiš po ceo dan, ručak mora da bude gotov, kuća uredna, veš čist, deca namirena, muž radi naporno i mora da odmori kad dođe kući. Nije to isto. Ćuti i trpi… Dokle više?

Milica Perić

Ja sam žena i imam prava da se osećam udobno u svojoj koži.

Spisak beauty tretmana:

  • Farbanje kose
  • Nadogradnja kose
  • Stilizovanje kose
  • Depilacija
  • Uklanjanje celulita
  • Nadogradnja trepavica
  • Izvijanje trepavica
  • Iscrtavanje obrva
  • Make-up
  • Izlivanje noktiju
  • Stavljanje implantata
  • Anti-age tretmani za lice i telo
  • Samopotamnjivanje

Ivana Nikolić

Za ženu mrvice.

Najobrazovanije žene Srbije su za petinu manje plaćene od muškaraca. Prema zvaničnoj statistici, žene koje su jednako kvalifikovane zarađuju manje od muškaraca za istu poziciju. Žene koje su studirale istu školu, platile istu cenu za svoje obrazovanje, uložile svoje vreme u napredak kao muškarci, ipak ne vrede isto. Zašto?

Jelena Despić

Ja sam Marija.

‘’Otkako znam za sebe, diskriminisali su me zbog mog fizičkog izgleda. U školi su me birali poslednju, često sam dobijala ćuške ili su me nazivali pogrdnim imenima. U toku odrastanja sam se sklanjala, stidljivo se nadajući da će me neko primetiti. Onda sam odlučila da više ne može tako i da ću ja sama sebe da primetim. Da sam važna, lepa, pametna. I da mogu sve.’’

Marina Mihajlović

Ja sam žena, moje pravo je da budem majka.

”Sve se borimo za svoja prava, da budemo priznate, da budemo poštovane, da budemo srećne i ispunjene, svaka ima svoju borbu i svoj način. Ja sam majka. Ovo je moja odluka ali i moja borba. Da budem vidljiva kao osoba, kao žena koja radi za svoju porodicu, koja ne beži, koja diže svoj štit za sve loše stvari… Nisam ista kao što sam bila. Sada sam jača.”

Marina Erceg

Ja sam žena i moje ljudsko pravo je da igram hokej na ledu.

Pionirski koraci u ženskom hokeju u Srbiji napravljeni su 2010. god. osnivanjem Ženskog hokejaškog udruženja „SRB GIRLS“ koji je udružio hokejašice iz svih aktuelnih domaćih klubova sa ciljem da igraju u ženskim ligama. Sto godina nakon što je Kraljevina Srbija postala član Internacionalnog Hokejaškog Saveza LIHG.

Valentina Vrhoci je prva devojčica koja je u istoriji hokejaškog kluba Crvena zvezda primljena u klub, 2016. godine, razbivši i u ovom klubu predrasude o tome da nežniji pol ne može uspešno da barata štapom i pakom.

Marta 2022. godine, uz podršku Hokejaškog Saveza Srbije, Srbija prvi put u istoriji ima zvaničnu žensku reprezentaciju u hokeju na ledu, čiji je i Valentina član.

Pritisni Enter/Return da započneš pretragu

Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi Vam obezbedio najbolje iskustvo na našoj web stranici. Politika privatnosti