ja sam žena. moje ljudsko pravo je...
izložba fotografija
“Kraj je 2022. godine i diskriminacija nad ženama više ne postoji.”
Ovako danas razmišlja veliki deo populacije. Neki zato što se u svom mikrookruženju ne susreću sa slučajevima diskriminacije. Neki zato što nisu svesni da svojim (ne)činjenjem diskriminišu žene. Neki zato što jednostavno smatraju da se “zna gde je ženi mesto i šta je njen posao”.
Ova izložba za cilj ima da podigne svest o diskriminaciji nad ženama i istakne da žene imaju potpuno pravo na izbor. Izložene fotografije su prikaz diskriminacija sa kojim su se autori susretali, da li neposredno ili iz iskustava njima bliskih ljudi.
Realizacija projekta je trajala mesec dana, gde smo organizovali radionice na kojima je učestvovalo 50 fotografa, članova Kluba Ljubitelja Fotografije. Na ovim radionicama su Aleksandra Popović Petković i Aleksandar Crnogorac, kao mentori, vodili učesnike kroz proces razrade i realizacije ideja i pomogli im da naprave fotografije kojima će se preneti baš ona poruka koju su želeli da prenesu.
Projekat je izveden u okviru #16danaaktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, pod pokroviteljstvom Ambasade Švedske u Beogradu.
Izložba će biti otvorena 12. decembra 2022. u 19h u Kulturnom Centru Dorćol u Beogradu, a posetioci će moći da je vide do 16. decembra.
Marija Mlađen
“Čestitaj joj njeno dete i reci joj da je dobila otkaz.”
Psihičko i fizičko stanje žene tri dana nakon izlaska iz porodilišta, kojoj na ovakav način saopštavaju da je dobila otkaz.
Siniša Dejanović
Sara
“Ja sam žena. Moje ljudsko pravo je da se ponašam, govorim i živim u skladu sa svojim rodnim identitetom, a ne prema očekivanjima opsesivnog društva koje zahteva da mu se prilagođavam. Imam pravo na bezbednost, dostojanstvo i ostvarivanje sopstvenih potencijala koji su u skladu sa mojim autentičnim načinom života.”
Aleksandra Milunov
Ja sam žena. Moje ljudsko pravo je DA SE RODIM.
Prekid trudnoće je u mnogim državama strogo zabranjena praksa, dok je u drugim, pravo na abortus, odnedavno dovedeno u pitanje. Međutim, i u zemljama u kojima je abortus legalizovan, patrijarhat je ponekad toliko dominantan da su žene prisiljene na prekid trudnoće kada se sazna da je plod ženskog pola. Ovim ženama pravo na abortus pruža samo iluziju izbora, dok u društvu i dalje postoji narativ da je jedan pol vredniji od drugog.
Jelena Despić
Nasilje na internetu ostavlja stvarne posledice.
Sanja Kapetanović
Uspešna žena, sa odličnim primanjima, poštovana u krugovima svojih kolega, ali sve se to ruši kada se vrati kući gde je čeka psihičko nasilje od strane supruga. Ostaje joj da sama u svojoj sobi vodi svoje borbe. Da li može tome da se odupre, kako bi uopšte mogla da dokaže psihičko nasilje koje trpi, koje će posledice imati na karijeru, samo su neka od pitanja.
Ivana Nikolić
Ćuti i trpi, sama si birala.
Ćuti, gde ćeš sama sa tri deteta? Ko će primiti raspuštenicu? Pa šta ako te malo udari? Sama si birala. Jesi videla Milku Perinu? Eno, pokondirila se, umislila da je nešto bitno, napustila Peru samo zato što ju je udario par puta i sad nema gde. Otac joj je rekao “U moju kuću da se ne vraćaš”. Sramota je to. Šta će selo reći? Ćuti i trpi. Bitno je da imaš posao, šta ima veze što ti se šef nabacuje? Nema veze što ti šalje eksplicitne poruke, tako se on šali, bitno da imaš gde da radiš. Znaš kako je teško naći posao danas? Kriza je, ćuti i trpi. Znate, vi ste dobra kandidatkinja za posao, ali nemate još uvek decu, ne možemo da vas zaposlimo jer ćete brzo zatrudneti, pa otići na porodiljsko bolovanje i ko će onda da radi? Ćuti i trpi. Nema veze što radiš po ceo dan, ručak mora da bude gotov, kuća uredna, veš čist, deca namirena, muž radi naporno i mora da odmori kad dođe kući. Nije to isto. Ćuti i trpi… Dokle više?
Milica Perić
Ja sam žena i imam prava da se osećam udobno u svojoj koži.
Spisak beauty tretmana:
- Farbanje kose
- Nadogradnja kose
- Stilizovanje kose
- Depilacija
- Uklanjanje celulita
- Nadogradnja trepavica
- Izvijanje trepavica
- Iscrtavanje obrva
- Make-up
- Izlivanje noktiju
- Stavljanje implantata
- Anti-age tretmani za lice i telo
- Samopotamnjivanje
- …
Ivana Nikolić
Za ženu mrvice.
Najobrazovanije žene Srbije su za petinu manje plaćene od muškaraca. Prema zvaničnoj statistici, žene koje su jednako kvalifikovane zarađuju manje od muškaraca za istu poziciju. Žene koje su studirale istu školu, platile istu cenu za svoje obrazovanje, uložile svoje vreme u napredak kao muškarci, ipak ne vrede isto. Zašto?
Jelena Despić
Ja sam Marija.
‘’Otkako znam za sebe, diskriminisali su me zbog mog fizičkog izgleda. U školi su me birali poslednju, često sam dobijala ćuške ili su me nazivali pogrdnim imenima. U toku odrastanja sam se sklanjala, stidljivo se nadajući da će me neko primetiti. Onda sam odlučila da više ne može tako i da ću ja sama sebe da primetim. Da sam važna, lepa, pametna. I da mogu sve.’’
Marina Mihajlović
Ja sam žena, moje pravo je da budem majka.
”Sve se borimo za svoja prava, da budemo priznate, da budemo poštovane, da budemo srećne i ispunjene, svaka ima svoju borbu i svoj način. Ja sam majka. Ovo je moja odluka ali i moja borba. Da budem vidljiva kao osoba, kao žena koja radi za svoju porodicu, koja ne beži, koja diže svoj štit za sve loše stvari… Nisam ista kao što sam bila. Sada sam jača.”
Marina Erceg
Ja sam žena i moje ljudsko pravo je da igram hokej na ledu.
Pionirski koraci u ženskom hokeju u Srbiji napravljeni su 2010. god. osnivanjem Ženskog hokejaškog udruženja „SRB GIRLS“ koji je udružio hokejašice iz svih aktuelnih domaćih klubova sa ciljem da igraju u ženskim ligama. Sto godina nakon što je Kraljevina Srbija postala član Internacionalnog Hokejaškog Saveza LIHG.
Valentina Vrhoci je prva devojčica koja je u istoriji hokejaškog kluba Crvena zvezda primljena u klub, pre nešto više od 6 godina, razbivši i u ovom klubu predrasude o tome da nežniji pol ne može uspešno da barata štapom i pakom.
Marta 2022. godine, uz podršku Hokejaškog Saveza Srbije, Srbija prvi put u istoriji ima zvaničnu žensku reprezentaciju u hokeju na ledu, čiji je i Valentina član.
