Ivan Damnjanović- Najveće otkriće u Fabrici fotografa

Ivan Damnjanović je rodjen 1983.godine u Pančevu. Po zanimanju je diplomirani inženjer tehnologije (Tehnološko-metalušlki fakultet u Beogradu). Radi u Hemofarmu u Vešcu (Istraživanje i razvoj).

„Smatram da ne postoji osoba koja je došla u Fabriku fotografa koju sam lošije procenila. Za Ivana sam mislila da je jedini djak sa kojim neću moći da izađem na kraj, da nema nade. U nekom trenutku je nesto  tu „kvrcnolo“. Danas mi je Ivan omiljeni fotograf, radujem se svakom njegovom putovanju, a u Fabrici se sprema specijalna projekcija njegovih novih radova.“

Aleksandra Popović

Postoji nekoliko ljudi čije ime kad kazem, pomislim na Fabriku. Ivan je jedan od njih. On je covek koji uredno odvaja svaki folder fotki za kritičku i numeriše ga. I tako već godinama.
Trenutno pišem i gledam broj 62.
A koliko jutros smo sedeli na ulicama Kosančićevog Venca, pričali o njemu, njegovim radovima, putovanjima, poslu tehnologa i fotografisanju u Fabrici.

JK: Kako si ti došao do Fabrike?
ID: Bio sam na nekom kursu fotografije, otputovao za Ameriku i vratio se baš nezadovoljan fotografijama koje sam tamo napravio.

JK: Već si bio svestan da ti se tvoje fotogr ne dopadaju i da možeš bolje?
ID: Da, nije to bilo to što sam ja očekivao i potražio drugi kurs.. Tako sam došao u Fabriku.

JK: Počeo si sedmonedeljni kurs?
ID: Ja sam još iz prastare ere …

JK: … seda kosa govori o tome.. (smeh)
ID: kada je Fabrika bila u Jovanovoj ulici.. ali smo ubrzo svi zajedno prešli ovde na Kosančićev Venac.

JK: Kako ti se svidela metodologija rada u Fabrici?
ID: Jako me je to nerviralo u početku. Puste te, skoro ti ništa ne ispričaju… A posle te najgore iskritikuju!Ali učiš!
I kad god sam dolazio na kritičke nije valjalo! To je bilo krš i lom. Još sam imao i stari aparat sa kojim nisam mogao ništa.

JK: Znači, na početku samo nervoza… (smeh)
ID: Da, i još jedna stvar koja me je mnogo nerivrala je što smo slikali ljude. Ja nisam bio došao da slikam ljude već da naučim da fotografišem putovanja.
Pred kraj osnovnog kursa kupio sam bolji, normalan aparat i to je značajno promenilo stvari.

JK: Onda se desio preokret?
ID: Na tom poslednjem odabiru za izložbu, taman sam kupio novi aparat, angažovao sestre – standardne modele, i poveo ih na fotkanje. Sa novim aparatom nisam umeo ni fokus da pomerim. Gledao sam tu crvenu tačkicu u sredini i nisam znao šta ću sa njom..

JK: Srećom, bio je na sredini… (smeh)
ID: Fotke su ispale odlične. Bio sam u fazonu ako sad ne valja, ne vraćam se više! I stvarno, svi su bili oduševljeni. Nisam bio siguran da li me zezaju ili su ozbiljni!
Tačno da su me tada iskritikovali, ne bih više dolazio!
JK: Prelomni momenat..
ID: Da, ali nisam odmah imao vremena da krenem na viši kurs pa sam odložio.. i krenuo nekako u sred grupe…tad je već sve dobilo drugi smisao.
Vikendom smo intenzivno radili i tu je napravljen najveći napredak. Dosta smo radili. Subota i nedelja, bez izuzetaka, a sredom krtičke gde smo morali da biramo fotke.
JK: I to se uči…
ID: Da, i tu je bilo problema. Bilo je uvek ja znam da imaš bolje, šta si ovo doneo…
Ni zima, ni hladno vreme, kiša..ništa nas nije sprečavalo da obilazimo Konsančićev Venac i radimo. Društvo je bilo odlično pa nam i nije bilo teško da radimo.
JK: Zašto Aleksandra (Popović, osnivač Fabrike Fotografa) kaže da si ti njeno najveće otrkiće?
ID: Zato što je u početku izgledalo da nema nade. Puno sam učio, poštovao sve što je rečeno, a tek kad sam sve to savladao, opustio se, pokazalo se da imam potencijala.

JK: Upornost i rad, ti si knjiški primer da uspeva!
ID: Mnogo sam napredovao. Stalno smo radili nove stvari, ali smo sami istraživali. Tek nakon toga smo dobijali mišljenja i uputstva kako dalje.
Moje fotke sa putovanja sada su odlične i tu mi je Fabrika mnogo pomogla!

JK: Ono što je meni bilo posebno interesantno je da su fotografije koje si pravio ranije bile puste, a sada se a njima čak mogu sresti i ljudi!
ID: Rezultat svog tog rada je da sam lagano počeo da ubacujem ljude u fotografije.
Naučiš da pridjes ljudima, da radiš sa njima. Oslobodiš se, učiš kako da savladaš ljude. Bude teško ali shvatiš da možes.

JK: Učestvovavao si na svim glavnim izložbama Fabrike, Božidarac, Ciglana…
ID: Da, počev od ove ’male’ nakon osnovnog kursa.

JK: Kako si je doživeo?
ID: Zvao sam ljude da dođu da vide…

JK: …a za ove veće si točio šampanjac? (smeh)
ID: Daaa (smeh)

JK: Vremenom, počeo si češće da putuješ, a ređe da dolaziš u Fabriku.
ID: Da, posle intenzivnog perioda fotkanja, i zbog različitih obaveza, sada dolazim na kritičke i ne odustajem od Fabrike.
Savladao sam neke stvari za koje sam mislio da nikada neću uspeti. Na primer, uske ulice u Italiji… Sada fotkam i ne razmišljam, a rezultati su odlični!

JK: Jelć porediš nekada fotografije od pre sa novim koje praviš?
ID: Da, i posebno se napredak vidi kad pogledaš te fotke od ranije. Čak su mi fotke bile i krive!

JK: Nemoguće da si ti nekada donosio krive fotke?!
ID: Jesam! A sada ih tako pravim da ih, na kritičku donosim bez obrade!

Razgovor vodila Jelena Kasavica

 

Objavljeno: 10/04/2018

Ključne reči: , , ,