Teodor Milošević: Odrastanje u Fabrici Fotografa

Teodor je odrastao u Fabrici! Od osnovne škole pa i danas, vredno radi, usavršava svoje zananje i pomaže mlađim generacijama da savladaju fotoaparat.

Učenik je srednje medicinske škola, a već sledeće godine ga čeka i prijemni za fakultet. U planu mu je da polaže prijemni i na Farmaceutoskom ali i na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek kamera.

 

JK: Da se vratimo u davnu prošlost, kako si ti teo došao u fabriku?

TM: U Fabriku sam došao pre skoro tri godine, biće tri u junu, zato što sam pre toga, sad već pre 5 godina, bio na nekom drugom kursu fotografije i svidelo mi se…

 

JK: …a imao si aparata tada?

TM: Ne, imao sam stari aparat neki, idiot, koji je bio na izdisaju i za vreme tog kursa mi je i izdahnuo (smeh)

JK: …pokoj mu duši.. (smeh)

TM: Pitao sam se šta kupiti posle toga.. i onda dugo nisam imao aparat. Sve do prošle zime.

 

JK: Koristio si Fabrikin aparat?

TM: Da, koristio sam Fabrikine aparate skoro cele dve godine.

 

JK: Znači pre nego što si krenuo u Fabriku, već si imao neko znanje o fotografiji?

TM: Da, završio sam taj kraći kurs, poput osnovnog ovde. Išao sam nesto malo vikendima. Onda sam sa sestrom bio na 1. manifestu…

 

JK: Fabrika je tada na Kalemegdanu imala svoj štand…

TM: Da, bas sam na taj štand naišao, uzeo flajer sa 10% popusta, i isplanirao da na letnjem raspustu idem na taj kurs

 

JK: Koliko si imao godina tada?

TM: 8. razred

 

JK: Krenuo si na kurs sa vršnjacima?

TM: Da

 

JK: Ali si vrlo brzo prešao u stariju grupu?

TM: Dosta sam menjao grupe.. išao sam brže, ta prva grupa sa kojom sam krenuo se pregrupisala, menjalo se to vremenom…

 

JK: Oni su se menjali a ti si ostao! Sećam se jedne krtičke kada je Aleksandra (Popović, osnivač Fabrike Fotogorafa) rekla da si dosta napredniji od svojih vršnjaka te da te prebacila kod nas u stariju napredniju grupu!

TM: Da, nekada sam radio dosta bolje od ostalih, a nekada i ne toliko jer sam dosta zavisio od raspodele fotoaparata. Radio sam sa opremom samo u Fabrici celo leto, svaki vikend sam provodio ovde.

 

Sa 16 godina dobio je diplomu osnovnog kursa Fabrike Fotografa

 

JK: Koristio si opremu i fotkao po zadatku?

TM: I po zadatku i ovako, fotkao sam i predmete, figurice, kad nisam imao modela, snalazio sam se i vežbao reklamne fotografije

 

JK: Kako si uskladjivao obaveze u Fabrici sa obavezama u školi?

TM: Trudio sam se da završim sve obaveze da mogu da dođem ovde i provedem sat ili dva…I nisam smeo da imam loše ocene u školi!

JK: Kako si postao asistent?

TM: Aleksandra me je pitala, u toku jedne od izložbi koju smo ovde imali, da li želim da budem asistent… Bio sam oduševljen! Tada sam bio mali s palube, radio sam sve što je trebalo.

Radio sam kao demonstrator grupama koje su učile fotorafiju u Fabrici. Skakao sam radi vežbe o ekspoziciji, i sada…

 

JK: …si ekspert u tome…

TM: Sada sam aerodinamičniji (smeh)

 

JK: Da, jedno vreme smo te i zvali Skočko na Kosančiću!

TM: Tu sam i postao aerodinamičniji (smeh)

 

JK: Sad imaš grupu koju vodiš?

TM: Sada vodimo grupu dece Ana i ja.

 

JK: Jel’ ti to zanimljivo? Jesi se pronašao u tome?

TM: Da, odlično je! Svako od njih ima svoje pitanje… svoj pogled na fotografiju. Oni su sjajni. Na primer, Ignjata, našeg polaznika, pitao je neki dečak sa strane šta su ti milimetri na objektivu.. i on koji je objasnio sa savršenim razumrvanjem!

 

JK: A kako ti je da radiš sa odraslima?

TM: U redu je, ali sa nekima ide malo teže… neki sporije kapiraju, neki imaju blagi otpor…

 

JK: Zato što si mlađi?

TM: Da, kao mlađi sam i šta im ja objašnjavam!

 

JK: Najcveća prekretnica ti je bila kad si kupio svoj fotoaparat?

TM: Da, tada sam krenuo više i češće da fotkam. alno nosim aparat sa sobom.

 

JK: Tada si počeo da učetvuješ na foto konkursima?

TM: Da, za jedan poznati kozmetički brend, sećam se, odem sa majkom i sestrom, pokupujemo sve u liniji tog proizvoda, spakujem u ranac, donesem u Fabriku…Ovde sam pravio kompozicije…

 

JK: Osmišljavao kadar…

TM: Da, i još dok nisam imao svoj aparat to sam radio. Uglavnom ostanem među poslednjima, pa sledeći vikend ujutru vratim aparat…Dve fotografije sa konkursa sam prodao!

 

JK: Koliko su ti pomogle kritičke radionice u pripremi tih konkursa?

TM: Dosta. Za jedan konkurs sam sestru iscimao da pravi mafine, sada je maestralna u tome (smeh).

Jednom je spremila mafine da ih fotkam, donesem ih na kritičku i Aleksandra mi kaže da su kolači odlični, fotografije isto samo joj se zid koji je bio pozadina uopšte nije dopao. Savetovala mi je da izmenim pozadinu.

Onda je sestra opet morala da pravi mafine, pozovala je drugare, pa smo svi zajedno pravili kolače, ja sam ih fotkao, a i pojeli smo ih. Pobedio sam na konkursu sa tim fotkama!

 

JK: Kakve si nagrade osvojio?

TM: Kozmetički brend je otkupio fotografije. Ali to je neverovatan podsticaj da se dalje trudiš i da radiš.

 

 

 

JK: Kada si počeo da fotkaš figurice?

TM: Nisam imao neku nameru da od toga nešto stvorim. Gledao sam na instagramu dosta primera fotografija sa figuricama. A ljubitelj sam Star Warsa. Odatle je sve počelo.

Isprva sam ih nosio u kutiji, a posle je ceo ranac bio samo za figurice. Tražio sam odgovarajuće podloge, pozadine za svaku od njih. Osušene biljke, drvo, kamen Kalemegdana…Fotografisao sam i figurice životinja

 

JK: Da, sećam se zebre na Kalemegdanu!

TM: Da, mada su meni bile zanimljivije borbene figurice. Nekada sam koristio i duplu ekspoziciju..

Sećam se tada, sa opremom iz Fabrike sam krenuo da fotografišem zebru na Kalemegdanu. Do tamo, peške, stalno sam stajao i fotkao različite kadrove. Na samom ulazu u tvrđavu, već je bilo vreme da se vratim nazad. Sledeća scena je da trčim do Pobednika jer sam tu zamislio da fotkam zebru. I, naravno, svi u Fabrici koji samo mene čekaju..

 

JK: Stavljao si figure u međusobne odnose, kombinovaoih…?

TM: Da, nekada sam to smišljao unapred, a nešto i na licu mesta. Na Kalemegdanu sam, sa svojim figurama viteza, fotografisao borbe vitezova .

 

JK: U Ciglani je na izložbi bila samo jedna figura u više kadrova..

TM: Meni je Joda bio totem! Njega i sada nosim uvek u rancu sa fotografskom opremom. Bilo je izloženo šest fotografija, tri su bile napravljene u Francuskoj. Svuda je išao sa mnom.

U jednom maslinjaku smo imali slobodno vreme, tu sam ga postavljao u neko stablo, kačio na granje, tražio razne kombinacije kako da fotografišem tu figuricu.

 

 

JK: Najinteresantniji mi je beli ratnik u okruženju koje me je fasciniralo…

TM: Da, igrom slučaja, u tečinom dvorištu je uvek bio jedan televizor stalno upaljen da mu pravi društvo dok radi. Jednom ga je ostavio uključenog, desio se kratki spoj i televizor je eksplodirao. Kad se ohladio, izvukao sam ga, i iskoristio kao pozadinu.

 

JK: Koju figuricu si stavio u to okruženje?

TM: Akcione figurice sam tražio znao sam da njih hoću i da budu Star Wars likovi. Našao sam Stormtrooper iz Star War-a, on je običan ratnik.

 

JK: Izabrao si ga što je beo?

TM: Da, u tom filmu su oni uglavnom beli. Priča je bila da je zalutao na našu Planetu (njegova je snežna Planeta), a taj televizor je bio njegov brod koji se slupao…

 

JK: Da li si već osmislio sledeći projekat?

TM: da, radiću ga na jedrenju ovog leta…

 

 

Razgovor vodila Jelena Kasavica

 

 

Objavljeno: 01/06/2018

Ključne reči: ,