“Izazov je bilo “izmestiti” farmaceuta iz stabilnog, sređenog sistema i osloboditi kreativca. Gotovo nemoguć zadatak, pomislili biste. Marija je uspela da me iznenadi i za kratko vreme (oko tri godine) postane najbolja u Srbiji.”
Aleksandra Popović
Često se u Fabrici pojave ljudi sa preciznom poslovnom idejom i željom da ostvare svoj cilj. Tako je i Marija Milošević, majka troje divne dece, nakon završenih kurseva u Fabrici usprešno započela sopstveni biznis.
Po struci je farmaceut, diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i dugo godina radila u apoteci. Nakon što je što je postala majka troje slatkih mališana, shvatila je da je vreme za promenu. Marija se danas bavi potpuno drugačijim poslom, postala je newborn fotograf i moglo bi se reći da živi svoj san.
Marija nam je ukratko ispričala kako je, uz pomoć Fabrike, došla do onoga u čemu je danas maestralna.
MM: Profesionalna fotografija tek rođenih beba tzv.newborn fotografija je ono što sada radim, nešto u čemu potpuno uživam i u čemu sam pronašla sebe.
Oduvek sam jako volela decu, što znaju moji najbliži, tako da je to ono što me je pokrenulo i uvelo u celu priču. Naravno, sve je ispalo dosta složenije nego što sam mislila i morala sam mnogo vremena da uložim u učenje, počevši od osnova fotografije pa do same oblasti newborn fotografije.
JK: A kako je sve počelo? Sećaš li se tih trenutaka?
MM: Sam početak mi je bio prilično lak, jer sam puna entuzijazma sa zanimljivom idejom krenula da učim deo po deo, vežbam, odlazim na kurs fotografije. Vikendom sam dolazila na kurseve u “Fabriku fotografa” dok je suprug bio kod kuće sa decom. U “Fabrici ” sam upoznala mnogo kreativnih ljudi i zaljubljenika u fotografiju i jedva sam čekala vikende i druženja sa fabrikantima. Tada smo suprug i ja nekako uspevali da se organizujemo, jer sam još uvek bila na porodiljskom odsustvu, ali bivalo je sve teže kako sam više otkrivala i shvatala da moram mnogo toga još da savladam da bih radila ono što zaista želim.
JK: Kako je teklo učenje u Fabrici?
MM: U “Fabrici” sam završila osnovni i viši kurs fotografije, a takođe i osnovni i viši kurs fotošopa. Mnogo su mi značili časovi na koje sam odlazila u “Fabriku”, jer uz teorijsko znanje koje smo dobijali mnogo toga se zasnivalo na praksi i stalnom fotografisanju raznih događaja i portreta što je jednom početniku bilo i više nego korisno a i neophodno.
JK: Ali ti na tome nisi stala…
MM: Da, svoje znanje sam kasnije obogatila časovima stranih newborn fotografa, mnogo sam čitala, fotografisala. Želja za učenjem je bila velika, vremena jako malo i bilo je teško uklopiti sve sa obavezama, ali radila sam kad god sam imala priliku.
JK: Na kraju si morala da odlučis vraćaš li se na posao ili ne!
MM: Posle završetka porodiljskog odsustva, odlučila sam da napustim farmaciju i apoteku i potpuno se posvetim svojoj novoj profesiji.
JK: A kako se danas osećaš u vezi sa tim?
MM: Srećna sam i zahvalna što sam dobila priliku da naučim nešto novo, da radim posao koji mi zaista srce razgali i uz koji mogu da se posvetim svojoj deci i porodici.
Iskrenu i nesebičnu podršku sam imala od svojih najbližih, pre svega od svog supruga što mi je samo govorilo da sam na pravom putu. Veliko hvala i mojoj učiteljici Aleksandri iz “Fabrike fotografa” koja mi se uvek javi da pohvali i podrži moj rad.
JK: Tvoje fotografije su odraz tvoje kreativnosti, a ne samo tehničkog znanja..
MM: Da, fotografije koje stvaram su drugačije, umetničke, sa mnogo zanimljive dekoracije. Aparatom beležim te prve bebine dane koji su posebni za svakog roditelja.
Verujem da ljudi prepoznaju koliko ljubavi ulažem u svoj rad i iskreno ga radim svim srcem.