Fabrika Fotografa nije radila za vreme korone. Ustvari jeste…

Par reči o danima karantina iz ugla Aleksandre Popović, osnivača Fabrike Fotografa

Vikend pre uvođenja vanrednog stanja zbog korona virusa je bio najružniji vikend u Fabrici Fotografa otkako Fabrika postoji. Neizvesnost je vladala i većina ljudi se nije pojavilaa času. Očekivano.

U nedelju veče su objavili vanredno stanje.

Ok, gasimo pogone. Obavestili smo sve Fabrikante da pauziramo kurseve i da nećemo raditi do daljnjeg.

Dve nedelje mi je trebalo da se odmorim, naspavam i uželim fotografija mojih Fabrikanata. U početku su bojažljivo zvali i pitali kako sam, onda su krenuli da šalju fotografije preko vibera, “eto, samo da vidim”. To me je pokrenulo da istražimo opcije kako da se organizujemo da makar deo aktivnosti nastavimo online. Zakazala sam asistentima prvi online sastanak, preko preko Zoom-a.

Pre nego što smo prešli na razgovore oko online organizacije pričali smo kako ko provodi vreme u karantinu. Najmlađi od asistenata, Teo, nam je pokazao svoje fotografije koje je napravio od početka izolacije. Pričali smo o fotografijama i zajedno komentarisali, dok nismo shvatili da smo upravo imali prvu online kritičku radionicu. To me je ohrabrilo da pokrenem i ostale Fabrikante da se u narednim danima izolacije, za koje nismo znali ni šta nam nose niti koliko će trajati, late svojih fotoaparata i pokažu svoju samoizolaciju.

Aktivirala sam sve grupe naprednog kursa i krenuli smo sa projektom „Samoizolacija“. Projektu su se priključili i neki Fabrikanti koji su napredni kurs završili pre više godina i koji su svoju samoizolaciju provodili tamo gde ih je korona zadesila, širom Evrope. Iz nedelje u nedelju su se ređali razni kadrovi na kritičkim radionicama. Kreativnost je nekada bila nestvarna, a pojedinim danima je nije bilo ni za lek. Smejali smo se, bili nervozni, od nekih fotografija smo se naježili, a posle nekih ostali nemi.

Svi Fabrikanti su mogli da posećuju sve kritičke radionice, neki su “dolazili” jednom nedeljno, a neki su svakoga dana uključivali na čas i pre mene.

Došao je dan kada su objavili prestanak vanrednog stanja. Poslala sam svima poruku da je projekat završen i da je vreme da sumiramo i pogledamo sve šta smo stvorili. Zamolila sam ih da odaberu svoje fotografije i pošalju ih za završnu kritičku radionicu.

U nedelju, 10. maja smo se svi okupili na „starom mestu“, u našoj Zoom sobi, da pogledamo najbolje fotografije. Za ovih skoro pa dva meseca moja “deca” su mnogo toga naučila, a ja sam “pre roka” praktično spremila rođendansku izlozbu. Po prvi put ćemo imati tematsku izlozbu.

Za završnu kritičku radionicu je svoje projekte poslalo 56 Fabrikanata (iako je na kritičkim radionicama učestvovalo više, ali iz opravdanih razloga nisu uspeli da pošalju svoje fotografije do zadatog datuma). Nakon što smo pregledali sve fotografije, glasali smo za najbolje, koji će kao nagradu od Fabrike dobiti izradu i opremanje fotografija za oktobarsku izložbu. To su Ana Nikolić, Đorđe Pejin i Milica Čeković.

Pre glasanja Fabrikanata za najbolje fotografije donela sam odluku da Katarinu Popović izuzmem iz konkurencije i dodelim joj posebnu nagradu i priznanje za njene fotografije. Ta moja odluka je mnoge iznenadila, a po meni je sasvim opravdana. Katarina je osnovni kurs završila krajem decembra 2019, a na napredni kurs krenula u februaru, kada niko od nas nije ni sanjao šta nas čeka. Čim se saznalo da je korona stigla u Srbiju, pre objavljivanja vanrednog stanja, ona se zatvorila u karantin i javila da pauzira sa kursom.

Sve vreme kursa je bila očajna zbog svojih fotografija (čućete na snimku da je i dalje sramota). U nekom trenutku tog njenog očaja sam joj zadala da fotografiše ono što najviše voli. Sledeće nedelje mi je stigla poruka da nema slika ni za redovnu kritičku ni za završnu. Moj odgovor je bio “Pošalji šta imaš, na početku si.”

Katarina je poslala svoje radove i na svim fotografijama koje je poslala je bila njena ćerka Una, devojčica koja ima cerebralnu paralizu. To se ni na jednoj fotografiji ne vidi, baš naprotiv, posmatrač vidi igru, sreću i ljubav autora. Možda te fotografije nisu najbolje tehnički napravljene, ali mislim da je ona najbolje ispunila zadatak, jer je svojim fotografijama prenela emocije i prikazala šta to najviše voli, u najboljem mogućem svetlu.

Čas smo snimili i rešili smo da taj snimak podelimo sa vama, čisto da zavirite kako smo se to u Fabrici Fotografa igrali svetlom za vreme korone. Uživajte u gledanju, a onda možete dati svoj glas autorima čije vam se fotografije najviše dopadnu, jer ćemo još jednom učesniku pokriti izradu i opremanje fotografija za izložbu.

Glasanje je bilo moguće do srede, 19. maja do kraja dana.

Najviše glasova je osvojila Ivana Nikolić (ukupno 143) i kao nagradu Fabrika Fotografa će pokriti izradu i opremanje njenih fotografija za izložbu.

Druga po broju osvojenih glasova je Bojana Hrecesin (63), a za njom Jelena Despić (51), Sabina Kojić (41) i Ana Nikolić (38).